Aleksandar Saša Janković – Sloboda je sve

„Buda sa krova“, naziv je novog studijskog ostvarenja poznatog zrenjaninskog sastava „Instant Karma“. Album je, nakon dugogodišnje pauze, objavljen u martu, u produkciji SKC Novi Sad. Na njemu se nalazi četrnaest pesama, a snimljen je u studiju „Plejs za probe“, u Zrenjaninu.  Medju autorskim kompozicijama, kao sto su „Dan ili dva“, „Svemirske Boje“, „U pravi Čas“, izdvojila se i obrada pesme „Jablan“, sastava Azra.

Posle pauze od dvanaest godina, grupu Instant karma čini postava: Aleksandar Janković (vokal), Saša Koso (gitara), Branislav Kokora (gitara), Uroš Stanković (bas) i Nebojša Durmanović (bubnjevi).

Cover albuma, foto – Zoran Medjo

Biti „otvoren“ za različite muzičke pravce i istraživati muziku, za Aleksandra Jankovića, frontmena sastava Instant Karma, važna je stvar. Njegov odnos prema muzičkoj umetnosti, najviše se odražava kroz povezanost sa ličnim emocijama.

A, kada na dečaka od 12 godina jak utisak ostavi film „Help“ o sastavu The Beatles, postaje jasnije da bi se njegovo životno opredeljenje moglo orijentisati prema stvaranju muzike. Ako se na tu činjenicu doda i podatak da je Aleksandar, zbog pomenutog filma, dobio nadimak Lennon, čitava muzička priča dobija svoj potpuni oblik i smisao. 

Aleksandar Janković, foto: Pavle Taboroši


Kroz sastav Instant Karma je prošlo puno umetnika, a ta činjenica je, kako pevač često ističe, u velikoj meri uticala kako na njega kao autora, tako i na sam bend. Od samih početaka, grupa je privlačila pažnju, kako ljubitelja muzike, tako i medija širom tadašnje Jugoslavije. Tome su doprinela iskrenost, ali i velika ljubav prema muzickoj umetnosti.

Prema reakcijama, kako publike, tako i muzičke kritike, čini se da ste se novim albumom zaista vratili na scenu „Jači nego pre“.

Da li je ta težnja da se ostane svoj u vremenima konfuznih društveno –  političkih odnosa, upravo ono što daje snagu da se bude na sceni i da se bori za svoju umetničku slobodu? S tim u vezi, kako glasi“ magična“ misao, ili reč koja te pokreće, i čini da muzički izraz „Instant Karme“ dobije još jači smisao?

Glavni pokretač svega je Ljubav.. ona je uvek pokretač svega… Kada si klinac pokrece te ljubav prema curama i želis da te vole, posle je to ljubav prema prijateljima, ortacima sa kojima sve deliš, baš kao u vojsci. I na kraju, to je ljubav prema magiji koja se zove Rock n’ roll… Kada te ona uhvati.. gotov si i nema povratka, i koliko god da ti donosi, ona i uzima… Muzičari ili umetnici teško se uklapaju u neke standarne okvire ili šablone koje im društvo postavlja… Ali to valjda tako mora biti. A što se tiče dnevno političke situacije ili dešavanja u društvu… naravno, ona ima uticaj na sve – ti je sagledavaš.. boriš se, imas svoj stav i pričas svoju priču…

Foto: Zoran Medjo

Prvi singl, objavljen 2015, „Pre možda dan ili dva“, koji je najavio i vaš ponovni povratak na scenu, ujedno je bio i intro za ostvarenje „Buda sa Krova“. Album je čekao na objavljivanje par godina. Da li je to dokaz činjenice da za sve postoji pravo vreme, da ne treba požurivati umetnost, i da treba čekati da se stvari same „slegnu“? Čak i pomenuta pesma ima malo drugačiji aranžman..

Tačno, mi smo još 2015. godine snimili singl „Pre možda dan ili dva“, koji je imao dosta uspeha. Uradili smo par koncerata, ali nismo bili spremni za snimanje albuma. Bend je stalno bio u nekim trzavicama.. Ali od 2018. godine priča se promenila… Došla su dva nova člana, Uroš Stanković i Nebojša Durmanović, i to je bilo to. Sveža, mlada krv, i stvorila se magija.. hemija, kako god.. Ja sam osetio to, i rekao: Momci vreme je za novi album. I, u leto 2019. godine počeli smo rad na „Budi“. Pesme su se redjale jedna za drugom… Pa i pesma „Dan ili dva“ nema mnogo dodirnih tačaka sa singl verzijom iz 2015. godine. Ovo je bila druga priča, nova Karma.. magija Bude…

Na albumu se, u produkcijskom smislu osećaju se i neke inovacije. One su na svojevrstan način dodale „esenciju“ vašem prepoznatljivom blues rock-u, ali i pankerskom duhu, koji se naročito oseća u obradi Štulićeve pesme „Jablan“. Kako je izgledala vaša saradnja sa ekipom koja je u studiju radila na albumu, i koliko su ti ljudi doprineli njegovoj finalnoj formi?

Da… Dugo smo razmišljali o produkciji.. Znaš, mladi ljudi danas drugačije gledaju na zvuk i produkciju, nego moja generacija. Naš gitarista Branislav Kokora je pokrenuo sve u njegovom studiju „Plejs za Probe“. Obezbedili smo vrhunsku opremu, i krenuli da tražimo pravi zvuk. Posle par dana došla su dva mlada momka, Nikita Dujin i Lazar Babić. Momci su još na Akademiji za produkciju. Pošto sam provalio da vole Karmu, lako smo se dogovorili. Oni su to sa puno ljubavi radili. Naravno, uz malu pomoć Branislava Kokore. Bio je to novi zvuk, mnogo prljaviji i drugačiji.. Više pankerski, a opet prepoznatljiv, „Karmin“. Sve u svemu, dečaci su dobar posao odradili.

Foto: Zoran Medjo

Kako funkcioniše današnja postava „Instant karme“, i koliko je značajno biti prijatelj sa članovima benda, i deliti istu energiju? U tom smislu, kako izgleda vaša muzička interakcija?

U bendu smo Kole (Saša Koso) i ja od početka, znači od srednje škole, i naravno,  najbolji smo prijatelji, mada postoji i takmičarski duh izmedju nas, što je isto super… Tu je Koki (Branislav Kokora). On je deset godina uz nas – prijatelj, brat po oružju, i izuzetno talentovan lik, koga samo treba pokrenuti… Verovatno je on i najzaslužniji za zvuk Bude… Mislim da je dao celog sebe „Budi“ (kao i svi), i dva mlada momka Uroš Stanković, izuzetno talentovan, i Nebojša Durmanović, koji po meni nema premca u Srbiji kao bubnjar. Ne mislim tu na tehniku sviranja… On unosi uragan energije u svirku Karme.

Na albumu se nalazi i pesma „Sloboda je sve“. Svako od nas ima svoju viziju tog osnovnog ljudskog prava i potrebe. Kako bi svet bez Slobode, izgledao kroz misli jednog pesnika?

Svet bez Slobode nije svet. To je pakao Orvelove 1984. Pesma je nastala par godina ranije… Priča je o nama, o Balkanu… O tome kako se svaka generacija radja izmedju dva rata… O tome kako smo živeli nekada, a kako sada… I, kako sve znamo, ali… Ipak, mislim da ljudi ovde znaju sta je Sloboda… Osećamo to, i kada nam je neko uskrati, postajemo ljuti i branimo je. Jer, bez Slobode sve je iluzija, i ništa nema tu pokretačku snagu kao Sloboda… mozda samo Ljubav.

Kada su socijalne okolnosti teške, umetnost bi trebalo da se uzdigne na viši nivo. Govorili smo u prethodnom intervjuu, pre par godina, o herojima, o tvojoj veri u njih… Da li su, i na koji način, upravo umetnici nosioci tog zvanja, i da li je njihova uloga da, izmedju ostalog,  „bude“  ljudsku svest?

Da… Ja verujem u Heroje. Možda sam utopista, ali verujem.

Beatles-i su promenili svet, i to bez raketa i tenkova, kao i mnogi drugi umetnici… Mislim ne možes ćutati na nepravdu ili na bol drugih ljudi… Ne možeš sedeti na gajbi i reći – baš me briga.. Rock n’ Roll, kao sto te pokreće da igraš, isto tako pokreće i čoveka u tebi. A biti čovek danas je najteže… Teška su vremena, i dolaze „teške kiše“… Zato ja mislim da je moja dužnost da budem u prvim redovima sa narodom – svuda i uvek… I na to sam ponosan. Instant Karma je uvek bila na strani pravde i slobode, i uvek svoja. Mnogo smo izgubili zbog toga, ali smo sebe sačuvali.

A što se tiče drugih umetnika po Srbiji ili regionu, to su uglavnom divni ljudi, često neshvaćeni ili prognani, ali oni su ti koji me drže i zbog kojih sam i ostao ovde. I ne mislim samo na muzičare, tu su i pisci, pesnici, fotografi, slikari… ma svi…

Da li smatraš da je današnja rok muzika donekle izgubila svoj značaj,  da je donekle prestala da bude, rečima Ivana Ivačkovića „Umetnost pobune“? Da li postoji još bendova koji, poput „Instant Karme“, iz srca govore o ličnoj svakodnevnici?

Da… Rock n roll nema više značaj kao pre. Ne zbog muzike… ima izuzetnih bendova i kod nas, i preko.. Problem je što nema više velikih ličnosti u Rock n rollu… Poslednji je bio Kurt Cobein… ok, i Jack White… ali to su 90te.. Poslednja velika dekada u Rock n’ roll-u.

Danas je glavna stvar kada Dylan izbaci novi album (koji je remek delo, ili Stonesi, McCartney ili Paul Weller – i to je super, ali treba mlade i sveže krvi da prodrmaju malo… unesu bunt, pozovu na promene… Treba nam punk… da se rock n’ roll-om ne bave samo deca bogatih roditelja… Iskreno, nekada mi je scena u Srbiji zanimljivija nego Billbordova top lista…

Zato je važno da klinci sviraju svoje pesme i guraju svoje ideje.Pa ne može se očekivati da Dylan sa 79 godina menja svet… Mada on to radi.

Koliko  je u današnje vreme, teško biti umetnik? Koliko je značajno da se ostane svoj, i kako ti vidiš svoju ličnu muzičku „misiju“?

Ako ne razmisljaš svojom glavom, onda i nisi svoj . Uvek su na svetu postojali i režimski umetnici. Neki čak i talentovani… Kod nas su to uglavnom ljudi koji bi zbog novca ili nekog statusa u društvu sve uradili. To su „ulizice“ i ima ih dosta, a bilo ih je i pre. I to nije slučaj samo u muzici…Ali to nije moj put, i da hoću – ne mogu. Pošto mi se gadi sve to.. Ono što ja vidim, a vidim… da pesme koje su nastale pre 30, 20 ili 10 godina žive, a nema veće satisfakcije od toga… Zadnjih 7,8 godina od kada koristim društvene mreže, shvatio sam koliko ima ljudi kojima Instant Karma nešto znači u životu… Nekom prva, nekom druga, nekom treća faza benda, a nije ni bitno, i to je velika stvar u mom životu… Pre nikada nisam razmišljao o tome…

Pre sam uvek to gledao ovako – u Rock n roll-u para nema, ali barem uvek ima puno cura… Pa kazes sebi – ok i to je nešto. Ali, onda shvatiš da ima još nešto… nešto dublje i snažnije… Nešto što te pokreće i čini te sretnim i slobodnim…

A sto se tiče moje misije… Pa, ne znam… Želim još puno stvari da uradim sa „Karmom“, i svoju knjigu koju sam počeo da pišem 2012. godine, završim… To su priče o dečaku koji zeli da bude Rock n’ roll zvezda u velikoj zemlji gde Žive razni Bogovi, ali se budi jedno jutro u drugoj zemlji Faraona, pa u trećoj… i sve se to dešava dok se iznad njegove glave vode zvezdani ratovi izmedju raznih galaksija, i da ne otkrivam celu priču… nadam se da ću je jednom završiti..a i biće zanimljiva kombinacija SF-a i Rock n’ roll-a.

P.S. Kao sto vidiš, moja misija je na pola puta…

Aleksandar Janković

Grupa Instant Karma , nastala je 1984. godine, a ime je dobila  prema nazivu istoimene kompozicije  John-a  Lenonn-a. Pod uticajem sastava The Beatles i The Rolling Stones, bend su osnovali, pevač  Aleksandar Janković, gitaristi- Bogoljub Omaljev i Saša Koso. Do danas, Bend je snimio deset studijskih, albuma, medju kojima se nalaze i 2 kompilacije, kao i 2 live albuma.  U grupi je, do nove postave, svirao veliki broj muzicara: bubnjar Branislav Mazalica, basista Nikola Pavković i bubnjar Predrag Jovanović, gitarista Srđan Muc, basista Đordje Đukic, bubnjar Slobodan Levakov, gitarista Srdjan Graovac.

https://instantkarma1.bandcamp.com/

#instantkarma #aleksandarjankovic #bluesrock #zrenjaninskirock