Magdalena Popović – Muzika kao ostvareni San

Profesor klavira, Magdalena Popović, rođena je 1970. godine u Čačku. Osnovnu muzičku školu završila je u Čačku, a srednju muzičku školu, kao i Fakultet muzičke umetnosti (odsek klavir) je završila u Beogradu. Školovala se kod profesora Radmile Trifunović, Vladimira Steljmašenka, Gordane Manojlović, Milice Šnajder i Miloša Ivanovića. Radi u Muzičkoj školi „Dr Vojislav Vučković“ u Čačku. Više od 15 godina radila je i u Muzičkoj školi „Mokranjac“ u Kraljevu. Njeni učenici su osvojili preko 100 nagrada, kako na na domaćim i međunarodnim, tako i na inostranim takmičenjima. U toku 2003, Magdalena je dobila nagradu za “izrazite pedagoške rezultate” koju dodeljuje Udruženje muzičkih i baletskih pedagoga Srbije. Član je brojnih žirija na takmičenjima mladih pijanista.

Magdalena Popović, na početku razgovora, izražava oduševljenje povratkom učenika na redovnu nastavu. Online časovi su zbog pandemije, do nedavno, bili jedina moguća opcija.  

Kako ste se vi, kao profesori, snašlli u toj specifičnoj vrsti interakcije sa učenicima, i obratno? Šta je to što je osnovni nedostatak takvog vida komunikacije?

„Za muziku je potreban dobar sluh. Umetnost je, pored toga, i delimično zanat, koji je teško učiti na daljinu. Nastava uživo je nezamenljiva. Virtuelno je izvodljivo samo na kratke staze. Loš zvuk, gubljenje veze, kašnjenje tona koji je nerealan, svakako nije dobra opcija. Nastava uživo je neprikosnovena.“

Da li je moguće u potpunosti održati pažnju kada se radi „na daljinu“? Kakva ste iskustva stekli po tom pitanju, i Vi, ali i Vaše kolege?

„Zavisi od uzrasta učenika. Stariji đaci su se malo bolje snalazili. Manja deca su teže usvajala informacije. Nastava uživo i on-line ne mogu da se porede. Razlika je ogromna, u korist nastave uživo. Većina kolega deli isto mišljenje. Što se iskustva tiče – volela bih da se ne ponovi.“

Koliko je u današnjem svetu, koji sve sve više okreće materijalnom faktoru egzistencije, umetnost marginalizovana?

„Ukoliko mi ne zapostavimo sebe u umetnosti, neće ni umetnost nas. Hoću da kažem da bez istrajnosti, borbe, doslednosti, nema uspeha i trajanja. Svaki poziv, kao i ovaj naš umetnički, nosi sa sobom neki rizik. Ili ćeš biti uspešan, ili ne. Potrebno je nametnuti slušaocu, na najdopadljiviji način, da uživa u muzici – i nema odustajanja. Kada to shvatite, sve bude lakše.“

Već dugi niz godina ste jedan od zapaženijih profesora klavira. Dokaz za to su i brojna takmčenja, na kojima su vaši učenici osvajali visoke nagrade i priznanja. Mnogi od njih su, danas, vrlo uspešni mladi umetnici i muzičari. Da li možete da nam pomenete neke od njih?

„Da naravno, sa ponosom mogu da pomenem Marka Marića, koji je pored klavirskog odseka na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu završio i Odsek za komponovanje. Danas, zajedno sa rođenim bratom, komponuje, aranžira i izvodi muziku u grupi poznatoj kao „Kralj Čačka“. Stevan Milijanović aktivno nastupa sa bratom Aleksom u svom džez bendu, a primljen je na prestižnu džez akademiju „Berkli“. Ivana Lukić studira u Brajtonu i bavi se komponovanjem i pevanjem. Iva Vuković svoje prve korake je imala u mojoj klasi. Danas je uspešan i poznati mladi pijanista, i studira u klasi čuvenog Aleksandra Serdara. Pomenula bih i druge moje uspešne učenike, koji su sada veoma uspešni profesori – Nedu Aleksić, Maju Milekić, Danicu Marinković, Emiliju Petković, Milana Radovanovića, i dr.“

Na koji način prepoznajete talenat kod učenika, i šta je to što se u prvi mah izdvoji?

„Svaki put mi se pokazalo kao potpuno tačno da talenat čini samo 1%. Ostalo je rad. Naravno, uvek je prednost kada neko ima prirodne predispozicije. Međutim, ukoliko ne radi dovoljno, ne ulaže u sebe, talenat može da “zakržlja”. Svako dete je priča za sebe. Kada se spoji da je darovito dete uz to i radno, onda je to najbolja kombinacija. Naravno, pored ovih elemenata, bitan je i takozvani „faktor X“.“

Magdalena Popović – profesor klavira

Po mnogima, ono što vas izdvaja kao profesora je kredibilitet koji ste stekli, kako kod učenika, tako i kod njihovih roditelja. Kako se odnos poverenja stiče i razvija, i koja osobina kod profesora tada najviše dolazi do izražaja?

„Poverenje se kroz rad i rezultate postepeno stiče. Mislim da decu ne možete da prevarite, a ja sam uvek iskrena prema njima. Takođe, verovatno što se borim do kraja za njihov uspeh.“

Teorija i praksa su značajni činioci sticanja znanja u svim profesijama. Da li je i u umetnosti tako, ili je potreban dodatni faktor? Šta je osnovna lekcija za buduće muzičke stvaraoce?

„Naravno, bez teorije nema prakse. Kod nas se malo razlikuje. Možete da dobro znate teoriju, ali niste u stanju da je primenite. Zanat se najbolje uči praktično. Tačnije, dok ne pokažete đaku kako nešto da izvede, teorija mu ne može pomoći. Razlike su u nijansama. Zavisi od toga koliko ste u stanju da približite učeniku, kako treba nešto da izvede, na koji način, kakvim tonom… A i to zavisi od učenika do učenika…“

Magdalena Popović

Ko je imao najveći uticaj, i inspirisao Vas da se bavite muzikom?

„Ne znam da li ćete mi verovati  – niko. Ja sam od malih nogu želela da se bavim muzikom. To je bio moj san koji se ostvario.”

Koju muziku i umetnike volite da slušate?

“Cenim sve umetnike i žanrove koji su mi prijatni za slušanje. Ne ograničavam se samo na klasičnu muziku, već to podrazumeva rok, pop, zabavnu, filmsku, narodnu…“

Muzička škola „Dr Vojislav Vučković“, u kojoj već dugi niz godina radite, jedna je od najcenjenijih, kako u zemlji, tako i šire. Šta je to, što čačansku školu muzike čini specifičnom?

„Dosta jak kadar, koji radi sa puno entuzijazma. Ima mlađih kolega koji unose novu energiju i ideje. Kolegijalnost, uzajamno poštovanje, razumevanje…“

Photo credit: Magdalena Popović

#MagdalenaPopovic #ProfesorKlavira #MuzickaSkolaDrVojislavVuckovicCacak