„Prever je nežni prijatelj zaljubljenih, sirotih, poniženih, pesnik uličnih klupa i gradskih vrtova, melanholičnog i nasmejanog sveta… On je pesnik najširih narodnih masa…” Pjer de Boadefr, kritičar. (I Večno Ritam – Zbirka prevoda francuske modern poezije)
Žak Prever (Jacques Prevert, 1900 – 1977), istaknuti francuski pesnik i filmski scenarista, rođen je 4. februara 1900. u okolini Pariza u Neiju na Seni (Neuilly-sur-Sena), na ivici Bulonjske šume. Nazivali su ga pesnikom Pariza, grada o kojem je napisao najlepše stranice francuske poezije. Jednostavnost njegovog književnog izraza bila je u skladu sa tematikom njegovih pesama, koje su opisivale svakodnevnicu radničke klase. Preverovu poeziju, prožetu kako ljubavnim osećanjima tako i melanholijom, cenili su pripadnici svih društvenih slojeva. Autor čuvene pesme “Barbara”, bio je naročito popularan među mladima pedesetih godina XX veka.
Na umetnost mladog Prevera uticale su česte selidbe njegove porodice, kao i Prvi svetski rat na kraju kojeg je bio i regrutovan, da bi kasnije bio prebačen i na Bliski istok radi odbrane interesa Francuske. Od svoje petnaeste godine bavio se različitim administrativnim i fizičkim poslovima.
Izmedju 1925 i 1929, Prever se povezuje sa nadrealistima kao sto su Robert Desnos, Yves Tanguy, Louis Aragon i André Breton. U duhu nadrealizma, 1931. godine objavio je humorističku fantaziju “Večera Glava u Parizu – Francuska”. Preverova odbojnost prema nadrealistickom teoretisanju, udaljava ga od ovog pokreta. Napušta ga zbog sopstvene ideologije, a jedino što iz njega zadržava je netrpeljivost prema rimi.
U književnim krugovima se ističe da je Žak Prever bio moralista i kritičar društva, odmetnik i sanjar, scenarista i pesnik. “Od 1930, zajedno sa mlađim bratom, filmskim režiserom – Pjerom, radio je na realizaciji nekoliko filmova, kao glumac, asistent i scenarista. Tridesetih godina Prever je počeo da piše i za kabaree, kafe-teatre i avangardne pozorišne trupe: kraće drame, monologe, horske resitale i šansone.” (Poezija Noći). Pisao je i scenarije za mnoge poznate filmove, među kojima su najpoznatiji: Obala u Magli, Deca Raja, Staklena basta ljiljana, Zora se radja, Kako glupa drama, Večernji gosti… Kao autor dijaloga i filmskih scenarija sarađivao je sa značajnim rediteljima, kao što su Marcel Carne i Jean Renoir.
Napuštajući film, Prever započinje saradnju sa najznačajnijim kompozitorima i pevačima šansona.
Žak Prever – Barbara
Stihove pesme govori Vlastimir Ɖuza Stojiljković
Za Tebe Ljubavi Moja
Išao sam na trg ptica
I kupio sam ptice
Za tebe
Ljubavi moja.
Išao sam na trg cveća
I kupio sam cveće
Za tebe,
Ljubavi moja.
Išao sam na trg željeza
I kupio sam okove
Teške okove
Za tebe,
Ljubavi moja.
A zatim sam otišao na trg robova
I tražio tebe
Ali te nisam našao
Ljubavi moja.
Da se Načini Portret Jedne Ptice
Pre svega, naslikati kavez
sa otvorenim vratancima,
naslikati onda nešto ljupko,
nešto prosto, nešto lepo i korisno za pticu.
Nasloniti zatim platno
na neko drvo u vrtu,
šumi ili planini,
i sakriti se iza drveta,
ne govoreći ništa
i bez jednog pokreta.
Ponekad ptica odmah sleti
A mogu proći i duge godine
Pre no što se reši da dodje.
Ali, ne obeshrabrivati se
Već čekatii uporno.
Čekati, ako treba i godinama.
Brzina ili sporost dolaska ptice
nema nikakve veze
sa uspehom slike.
A kad ptica dođe,
ako dođe,
u najvećoj tišini
sačekati da ptica uđe u kavez,
i pošto je ušla
četkicom pažljivo zatvoriti vratanca,
a zatim
izbrisati jednu po jednu sve prečage
pazeći dobro da ne dodirnete ni jedno perce ptice.
Naslikati zatim drvo,
s tim da izaberete najlepšu granu za pticu,
načiniti zatim zeleno lišće
i svežinu vetra,
sunčanu prašinu,
šum buba i trave u vrelini leta.
Najzad čekati da se ptica reši da peva.
Ako ptica ne zapeva
to je loš znak,
znak da slika ne valja ništa.
Ali ako ptica zapeva
to je dobar znak,
znak da je možete mirno potpisati.
Tada sasvim lagano
iščupajte jedno pero iz krila ptice,
i ispišite svoje ime u uglu platna.
